DISELEKSIJA
Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih psiholoških i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast (Golubović, 2000). a disleksijom se često ispoljava i disgrafija (smetnje u pisanju) i diskalkulija (smetnje u računanju).
DISELEKSIJA
Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih psiholoških i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast (Golubović, 2000). a disleksijom se često ispoljava i disgrafija (smetnje u pisanju) i diskalkulija (smetnje u računanju).
KADA I KAKO
SE JAVLJA?
Disleksija se javlja u najranijem detinjstvu i obično se otkriva u ranom školskom dobu, kada dete počinje da savladava veštine čitanja i pisanja. Disleksična deca su prosečne ili natprosečne inteligencije, izrazito kreativna, s razvijenim posebnim, vizuelnim, stilom mišljenja. Odstupanja u ranom razvoju deteta mogu najaviti pojavu poteškoća u učenju čitanja. Deca s disleksijom pri čitanju menjaju redosled slova ili slogova u reči, zamenjuju ili izostavljaju neka slova, menjaju, dodaju ili izostavljaju pojedine reči. Disleksična deca opisuju da im se pri čitanju reči okreću u različitim smerovima, da slova „igraju”, da ne mogu da uhvate red, ili da se rečenice stapaju.
KADA I KAKO SE JAVLJA?
Disleksija se javlja u najranijem detinjstvu i obično se otkriva u ranom školskom dobu, kada dete počinje da savladava veštine čitanja i pisanja. Disleksična deca su prosečne ili natprosečne inteligencije, izrazito kreativna, s razvijenim posebnim, vizuelnim, stilom mišljenja. Odstupanja u ranom razvoju deteta mogu najaviti pojavu poteškoća u učenju čitanja. Deca s disleksijom pri čitanju menjaju redosled slova ili slogova u reči, zamenjuju ili izostavljaju neka slova, menjaju, dodaju ili izostavljaju pojedine reči. Disleksična deca opisuju da im se pri čitanju reči okreću u različitim smerovima, da slova „igraju”, da ne mogu da uhvate red, ili da se rečenice stapaju.
SIMPTOMI
SIMPTOMI
- Ne može da zapamti oblik slova;
- Ne može da dovede u vezu štampano i pisano slovo;
- Ne može da podeli reč na glasove ili da od datih glasova sastavi reč (nemogućnost fonološke analize i sinteze glasova u reči);
- Često zamenjuje vokale unutar reči;
- Zamenjuje slova koja su slična po obliku;
- Zamenjuje slova koja su fonetski slična (b-p, d-t, g-k, m-n itd.);
- Pravi zastoje pred početak reči;
- Čitaja slovo po slovo ili slog po slog;
- Ponavlja slovo ili slog;
- Preskače kratke reči u čianju (veznike, predloge…)
- Preskače slova, reči i redove;
- Ne poštuje ortografskia pravila (zarez, tačku);
- Sporo i nesigurno čita;
- Ne razume pročitano, zbog čega ima teškoće u donošenju zaključaka;
- Zamenjuje, izostavlja i dodaje slova i slogove unutar reči (on-ne, je-ej, mi-im, brod – borod, vrata – trava, novi – vino…)
DISGRAFIJA
Disgrafija je poremećaj u učenju pisanja ili sticanju sposobnosti pisanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, odgovarajuće edukacije i socijalnih uslova. (Golubović, 1998).
DISGRAFIJA
Disgrafija je poremećaj u učenju pisanja ili sticanju sposobnosti pisanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, odgovarajuće edukacije i socijalnih uslova. (Golubović, 1998).
SIMPTOMI
DISGRAFIJE SU:
SIMPTOMI
DISGRAFIJE SU:
- nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku,
zbog čega dolazi do njihove zamene; - teškoće sa zapamćivanjem slova;
- izokretanje na suprotnu stranu, izokretanje gore-dole;
- pisanje s desna u levo „ogledalsko pismo“;
- neuredan rukopis
- tekst je loše postavljen u prostoru, bez jasno određenih margina;
- redovi su ulomljeni, talasasti i/ili silaze koso;
- reči su između sebe stisnute ili je prostor između njih neujednačen;
- česta su ispravljanja
- slova docrtavanjem delova slova „retuširana“,
- slova su uglasta, okrugline su spljoštene;
- slova se ne nadovezuju, nego se često sudaraju, jedna naležu na druga;
- slova su neskladno velika ili jako mala, veličina slova varira
u dužim rečima; - zamenjivanje sličnih slova, kako grafički tako i fonetski slična slova;
- umetanje i izostavljanje slova (kao i u čitanju);
- izvrtanje redosleda slova (kao u čitanju);
- pisanje dve ili više reči zajedno.
065 870 6221, 066 248 290
logopedskicentarsinapsa@gmail.com
sinapsacentar
Logopedski centar “Sinapsa”