TIPOVI AUTIZMA
Znamo da ne postoji samo jedan tip autizma, nego mnogo podtipova, na koje najviše utiču kombinacija genetskih i sredinskih faktora. Budući da je autizam spekar poremećaja, svaka osoba sa autizmom ima različit skup veština i izazova sa kojima se susreće. Načini na koje osobe sa autizmom uče, razmišljaju i rešavaju probleme mogu biti u rasponu od visoko funkcionalnih do teško oštećenih. Nekim osobama u autističnom spektru može biti potrebna značajna podrška u svakodnevnom životu, dok će drugima možda trebati manja podrška i, u nekim slučajevima, žive potpuno samostalno.
TIPOVI AUTIZMA
Znamo da ne postoji samo jedan tip autizma, nego mnogo podtipova, na koje najviše utiču kombinacija genetskih i sredinskih faktora. Budući da je autizam spekar poremećaja, svaka osoba sa autizmom ima različit skup veština i izazova sa kojima se susreće. Načini na koje osobe sa autizmom uče, razmišljaju i rešavaju probleme mogu biti u rasponu od visoko funkcionalnih do teško oštećenih. Nekim osobama u autističnom spektru može biti potrebna značajna podrška u svakodnevnom životu, dok će drugima možda trebati manja podrška i, u nekim slučajevima, žive potpuno samostalno.
FAKTORI
RAZVOJA
Nekoliko faktora može uticati na razvoj autizma, a često je propraćen senzornom osetljivošću i medicinskim problemima poput gastrointestinalnih poremećaja ili poremećajem spavanja, kao i izazovima mentalnog zdravlja poput anksioznosti, depresije i problema sa pažnjom.
Znakovi autizma obično se pojavljuju u dobi od 1 do 3 godine. U nekim slučajevima može se dijagnostikovati već sa 18 meseci. Istraživanja pokazuju da rana intervencija dovodi do pozitivnih ishoda kod osoba sa autizmom kasnije u životu.
FAKTORI RAZVOJA
Nekoliko faktora može uticati na razvoj autizma, a često je propraćen senzornom osetljivošću i medicinskim problemima poput gastrointestinalnih poremećaja ili poremećajem spavanja, kao i izazovima mentalnog zdravlja poput anksioznosti, depresije i problema sa pažnjom.
Znakovi autizma obično se pojavljuju u dobi od 1 do 3 godine. U nekim slučajevima može se dijagnostikovati već sa 18 meseci. Istraživanja pokazuju da rana intervencija dovodi do pozitivnih ishoda kod osoba sa autizmom kasnije u životu.
GLAVNI SIMPTPMI
1. poremećaji socijalne komunikacije i
2. ograničen repertoar aktivnosti i interesovanja kao i
stereotipno ponašanje.
Mnogi ljudi sa autizmom imaju senzorne probleme. Obično uključuju hiposenzitivnost ili hipersenzitivnost na zvukove, svetla, dodir, ukuse, mirise, bol i druge nadražaje.
Autizam je takođe povezan sa visokom stopom određenih telesnih i mentalnih zdravstvenih stanja.
GLAVNI SIMPTPMI
1. poremećaji socijalne komunikacije i
2. ograničen repertoar aktivnosti i interesovanja kao i
stereotipno ponašanje.
Mnogi ljudi sa autizmom imaju senzorne probleme. Obično uključuju hiposenzitivnost ili hipersenzitivnost na zvukove, svetla, dodir, ukuse, mirise, bol i druge nadražaje.
Autizam je takođe povezan sa visokom stopom određenih telesnih i mentalnih zdravstvenih stanja.
IZAZOVI SOCIJALNE KOMUNIKACIJE
Deca i odrasli sa autizmom imaju poteškoće sa verbalnom i neverbalnom komunikacijom. Na primer, oni možda ne razumeju ili na neodgovarajući način koriste:
• Govorni jezik
(oko trećine osoba sa
autizmom je neverbalno)
• Gest
• Kontakt očima
• Izraz lica
• Ton glasa
IZAZOVI SOCIJALNE KOMUNIKACIJE
Deca i odrasli sa autizmom imaju poteškoće sa verbalnom i neverbalnom komunikacijom. Na primer, oni možda ne razumeju ili na neodgovarajući način koriste:
• Govorni jezik
(oko trećine osoba sa
autizmom je neverbalno)
• Gest
• Kontakt očima
• Izraz lica
• Ton glasa
DODATNI SOCIJALNI
IZAZOVI MOGU UKLJUCIVATI POTEŠKOĆE SA :
- Osećaj nelagodnosti u društvenim situacijama
- Procenom ličnog prostora (odgovarajuća udaljenost između ljudi)
- Ograničena i ponavljajuća ponašanja
- Prepoznavanje emocija i namera u drugima
- Prepoznavanje vlastitih emocija
- Izražavanje emocija
- Traženje emocionalne utehe od drugih
OGRANIČENA I STEREOTIPNA
PONAŠANJA
UVELIKO VARIRAJU U SPEKTRU AUTIZMA. ONI MOGU UKLJUČIVATI:
Stereotipni pokreti tela (npr. ljuljanje, tapšanje, trčanje napred-nazad)
Stereotipni pokreti sa predmetima
Gledanje u svetla ili vrtenje predmeta
Ritualistička ponašanja (npr. ređanje objekata, opsesivno dodirivanje objekata po određenom redosledu)
Uska ili ekstremna interesovanja za određene teme
Potreba za nepromenjivom rutinom / otporom prema promenama (npr. Isti dnevni raspored, isti jelovnik, odeća, put do škole)
OGRANIČENA I STEREOTIPNA PONAŠANJA
UVELIKO VARIRAJU U SPEKTRU AUTIZMA. ONI MOGU UKLJUČIVATI:
Stereotipni pokreti tela (npr. ljuljanje, tapšanje, trčanje napred-nazad)
Stereotipni pokreti sa predmetima
Gledanje u svetla ili vrtenje predmeta
Ritualistička ponašanja (npr. ređanje objekata, opsesivno dodirivanje objekata po određenom redosledu)
Uska ili ekstremna interesovanja za određene teme
Potreba za nepromenjivom rutinom / otporom prema promenama (npr. Isti dnevni raspored, isti jelovnik, odeća, put do škole)
065 870 6221, 066 248 290
logopedskicentarsinapsa@gmail.com
sinapsacentar
Logopedski centar “Sinapsa”